Kampovanje je poslednjih godina postalo izuzetno popularno i u našem regionu. Sećam se kada sam ja planirao svoje prvo kampovanje za početnike – bio sam pomalo nesiguran oko opreme i procedura, ali uz dobru pripremu kampovanje se brzo pretvara u predivno iskustvo prirode i slobode. Kroz ovaj detaljan vodič ću vas, iz ličnog iskustva, provesti korak po korak od planiranja do realizacije prvog kampovanja.
Planiranje prvog kampovanja
Pre nego što spakujemo ranac i krenemo, važno je kvalitetno isplanirati kamping avanturu. Kao početniku, mnogo toga će vam biti novo, pa dobra priprema donosi sigurnost i mir. Evo ključnih koraka u fazi planiranja:
Izbor lokacije: Predlažem da za prvo kampovanje izaberete uređeni kamp ili lokaciju blizu civilizacije. Kampovanje može biti u okviru oficijelnih auto-kampova (sa strujom, vodom i sadržajima) ili „na divlje“ u prirodi. Za početak je lakše kampovati u kampu pored automobila – imaćete komfor i pomoć iskusnijih u blizini. Naš region obiluje prirodnim lepotama – planinama, jezerima, rekama – istražite šta vam je dostupno. Ako planirate kamp pored mora, znajte da je u Hrvatskoj divlje kampovanje (van zvaničnih kampova) zakonom zabranjeno i kažnjivo, tako da tamo obavezno koristite zvanične kampove. U Srbiji i BiH zakon nije sasvim precizan: u nacionalnim parkovima sme se kampovati samo na za to predviđenim mestima uz odobrenje uprave parka, dok je van zaštićenih područja kampovanje uglavnom tolerisano ako se ponašate odgovorno (ne ostavljate otpad, ne palite nekontrolisanu vatru, ne remetite prirodu). Dakle, informišite se o pravilima za odabranu lokaciju. Za prvi put, birajte „pitomiju“ lokaciju i po mogućstvu idite sa iskusnijim prijateljem – tako ćete se osećati sigurnije.
Vreme i dužina boravka: Termin kampovanja uskladite sa vremenskom prognozom. Letnja sezona je idealna za početnike – tople noći i stabilno vreme umnogome olakšavaju boravak. Izbegavajte prognozirane oluje i obilne kiše za vaš prvi izlazak; bolje je odložiti put nego se prvi put mučiti sa nevremenom na terenu. Ja sam svoje prvo kampovanje isplanirao na 2 noći i to se pokazalo odličnim: dovoljno dugo da osetim čari spavanja pod zvezdama, a ne predugo da bih se iscrpeo. Kako skupite iskustvo, moći ćete produžiti boravak na više dana. Svakako, za planine je sredina leta (jul/avgust) najbolja zbog prijatnih noći, dok se uz more može kampovati već od proleća.
Informisanje i dozvole: Istražite odabranu destinaciju – postoje li uređeni kampovi, kakva je infrastruktura, da li treba rezervacija ili dozvola? U nacionalnim parkovima u Srbiji (npr. Tara, Fruška Gora) kampovanje je dozvoljeno samo na označenim mestima uz prijavu čuvarima parka. Slično važi i za nacionalne parkove u BiH (npr. kamp u okolini Sutjeske umesto unutar strogo zaštićene Perućice). U Hrvatskoj, ponovo naglašavamo, kampujte isključivo u registrovanim kampovima kako biste izbegli kazne. Ako kampujete na privatnom zemljištu, obavezno tražite dozvolu vlasnika. Takođe, za višednevni boravak u divljini, prijavite svoju rutu lokalnoj Gorskoj službi ili bar obavestite nekoga od porodice gde idete, naročito u planinskim zabitima gde možda nema mobilnog signala.
Bezbednost i plan B: Proverite mapu područja i isplanirajte rutu dolaska. Uvek je dobro imati alternativnu lokaciju u glavi, za slučaj da na odabranoj zateknete nepredviđene okolnosti (npr. prevelika gužva, poplavljen teren nakon kiše i sl.). Ukoliko planirate pešačenje do mesta kampa, proučite stazu i skinite offline mape (npr. aplikacija Maps.me ili slične). Važno: u pojedinim divljim predelima, posebno u BiH, još uvek mogu postojati zaostale mine sa ratišta 90-ih (procene su da oko 2% teritorije BiH i dalje krije neeksplodirane mine). Zato se držite poznatih staza i lokacija koje su proverene od strane planinarskih društava i nadležnih službi. Gde god da kampujete, pridržavajte se zlatnog pravila “Leave no trace” – priroda treba da ostane čista i netaknuta kao što je bila i pre vašeg dolaska.
Lični savet: Kada sam prvi put išao na kampovanje, napravio sam „generalnu probu“ kod kuće – postavio sam šator u dvorištu i testirao opremu. Ova simulacija mi je mnogo pomogla da se oslobodim treme i uverim da sve funkcioniše. Preporučujem i vama: isprobajte sklapanje šatora i paljenje gorionika pre odlaska, da biste na terenu bili sigurni u rukovanje opremom.
Oprema za kampovanje: Osnovna i dodatna oprema
Dobro odabrana oprema čini razliku između neuspeha i uživanja. Kao početnik, možda mislite da vam treba pola prodavnice opreme, ali fokus treba da bude na osnovnim stvarima. U nastavku navodim listu ključne opreme za kampovanje, uz savete šta odabrati i kako koristiti svaki predmet.
Šator: Šator je vaša pokretna kuća i najvažniji deo opreme. Za početnike se preporučuje model koji je jednostavan za postavljanje, kompaktan i pouzdan u svim vremenskim prilikama. Moderni dvoslojni (dve tkanine) iglo šatori ili brzi pop-up šatori su dobri izbori. Pop-up šator se sam rasklopi čim ga izvadite iz torbe, a potrebno ga je samo pričvrstiti klinovima u zemlju. Iglo šator ima šipke za sklapanje – izdvojte vreme kod kuće da provežbate sklapanje, nije teško, ali je bolje da ne učite na licu mesta kada već padne mrak. Birajte veličinu prema broju osoba plus prtljag (npr. za dve osobe često je bolje uzeti „šator za 3 osobe“ zbog udobnosti). Obratite pažnju i na težinu šatora: ako kampujete pored auta, težina nije bitna, ali za pešačenje (backcountry) svaki kilogram znači mnogo. Postavljanje šatora: Kada stignete na lokaciju, nađite što ravniji teren za šator (uklonite kamenje i grančice sa mesta). Ako je ipak blag nagib, položajite šator tako da vam glava bude na višoj strani kako se ne biste budili sa nagom krvlju u glavi. Šator uvek učvrstite klinovima i kanapima na sve predviđene tačke – nemojte biti lenji po lepom vremenu. Iz ličnog iskustva mogu reći da sam jednom preskočio zatezanje svih kanapa, i probudio se kad je noću dunuo vetar i pomerio šator nekoliko metara! Naučio sam lekciju da vetar lako odnese neosiguran šator. Dakle, zabodite sve šipke i klinove kako treba. Šator postavite dalje od suvih ili trulih stabala (grane mogu pasti), kao i van suvih jaruga koje bi se mogle napuniti vodom ako padne jaka kiša. Idealno je pod šator prostrti ceradu ili podlogu (ukoliko nije u sklopu šatora) da dodatno spreči vlagu od tla. I još jedan savet: dođite na lokaciju i podignite šator dok je još dan – mnogo je lakše i bezbednije nego to raditi po mraku.
Vreća za spavanje i podloga za spavanje: Miran san u prirodi zavisi od ove dve stavke. Vreću za spavanje birajte prema sezoni u kojoj kampujete – svaka vreća ima oznaku do koje temperature pruža komfor. Letnja vreća (npr. do +10°C) biće dovoljna za tople noći, ali za planinu ili hladnije doba treba vam trosezonska vreća koja drži toplotu i oko nule stepeni. Obratite pažnju na komfor temperaturu (to je praktično minimum na kome ćete se vi udobno osećati tokom spavanja). Što se tiče podloge, nemojte je potceniti – dobra podloga izoluje telo od hladnog tla i vlage, jednako je važna kao i vreća. Možete birati između samonaduvavajućih prostirki, klasičnih dušeka na naduvavanje ili prostirki od pene. Prostirke od pene su jeftine, lake i ne mogu se probušiti, ali su manje udobne. Naduvavajuće prostirke pružaju bolji komfor i toplotnu izolaciju, samo pazite da su namenjene spoljnoj upotrebi. Lično koristim laganu samonaduvavajuću prostirku koja se urola na veličinu flaše – vredi svaku paru za dobar san. Dodatan trik: ponesite mali jastuk na naduvavanje ili improvizujte jastuk od odeće; kvalitetan san će vam ulepšati kamperski doživljaj.
Rasveta (svetlo): U prirodi noći mogu biti veoma mračne, zato je osvetljenje ključna stavka. Najbolje rešenje je LED lampa – mala kamperska lampica koju možete okačiti u šator ili nositi sa sobom. Ja volim čeonu lampu (naglavnu), jer ostavlja ruke slobodne dok obavljate poslove u mraku. Obavezno proverite baterije pre polaska i ponesite rezervne. Sve popularnije rešenje je solarni punjač ili barem power bank – u kombinaciji sa LED lampom, solarni punjač omogućiće da danju napunite baterije, telefone i sl. bez pristupa struji. U krajnjem slučaju, može poslužiti i obična baterijska lampa ili fenjer na baterije. Bitno je da imate neko pouzdano svetlo kada padne mrak u kampu.
Kuhinjski pribor i vatra: Kamp kuhinja može biti vrlo jednostavna. Gorionik na gas (plinski rešo) je za početnike najlakša opcija – mali prenosni plamenik koji se zavrne na kartušu (limenku) gasa i jednim klikom imate vatru. Na takvom gorioniku možete skuvati kafu, čaj ili obrok za par minuta. Ako nemate gorionik, možete poneti i suvu hranu i grickalice da premostite kratak kamp. Naravno, uvek možete zapaliti i logorsku vatru (gde je dozvoljeno), ali s tim oprezno: uvek ogradite ognjište kamenjem i potpuno ugasite žar vodom pre napuštanja mesta. Ne ostavljajte tinjajuću vatru – ostaci žara izazivaju šumske požare naročito leti. Od pribora za kuvanje, dovoljne su vam jedna šerpa ili dublji tiganj, metalna ili emajlirana šolja (u njoj isto možete grejati vodu), višenamenski nož i osnovni pribor za jelo. Preporučujem metalne ili čvrste plastične tanjire/čaše i pribor za jelo koji se neće polomiti. Jednostavni obroci poput konzervi, testenine iz kesice, supa iz kesice ili roštiljanja kobasica na vatri – sve su to kamp klasici. Isplanirajte meni unapred i ponesite dovoljno namirnica. Voda je takođe presudna: uvek ponesite više vode nego što mislite da treba. Za piće i kuvanje računajte najmanje 2-3 litre po osobi dnevno, a ako nema izvora u blizini, ponesite i više. Vodu držite u kanisteru ili plastičnim flašama, a zgodno je imati i termos da vam topla kafa/čaj duže ostanu topli ili da hladna voda duže ostane prijatna na vrućini.
Higijena i privatnost: Mnoge početnike brine pitanje toaleta i higijene. Ako kampujete u uređenom kampu, verovatno će tu biti WC i tuševi. U divljini, međutim, morate sami da se snađete. Za to ponesite lopaticu kako biste mogli zakopati biološki otpad (udaljite se bar 50 metara od izvora vode kada obavljate nuždu u prirodi). U specijalizovanim prodavnicama postoje čak prenosni toaleti i kabine za tuširanje, ali za prvi put to verovatno nije potrebno. Toalet papir i vlažne maramice su obavezni u vašem rancu! Takođe, ponesite sredstvo za dezinfekciju ruku. Što se tiče tuširanja, za par dana u prirodi snaći ćete se sa vlažnim maramicama ili kupanjem u jezeru/reci (samo koristite biorazgradivi sapun). Pribor za ličnu higijenu spakujte u male bočice da uštedite prostor.
Prva pomoć i sigurnosna oprema: Nadamo se da vam neće zatrebati, ali komplet prve pomoći uvek nosim sa sobom. Ubacite flastere raznih veličina, zavoje, antiseptik (alkohol ili jod), sredstvo protiv ujeda insekata, lekove koje inače koristite i nešto protiv bolova ili temperature. Sve to spakujte u vodonepropusnu kesu ili kutiju kako bi ostalo suvo. Pored prve pomoći, korisne stvarčice su i pištaljka (zviždaljka) za privlačenje pažnje u nuždi, mali LED privjesak za rezervno svetlo, i svakako mobilni telefon (koji će u većini destinacija imati signal – ali nemojte se na to oslanjati 100%). Mapa i kompas su stara škola, ali mogu biti zlata vredni ako se izgubite bez signala – i priznajem, osećaj je dobar imati kompas u rukama u srcu prirode. U planinskim predelima Balkana žive divlje životinje poput medveda i vukova, ali oni se retko približavaju ljudima. Ipak, ne ostavljajte hranu razbacanu oko šatora da ne biste privukli manje životinje (lisice, jazavce, glodare). Svake noći smeštajte ostatke hrane u kesu i okačite na drvo ili odnesite dalje od mesta spavanja.
Odeća i obuća: Prilikom pakovanja odeće primenjujte slojevito oblačenje. Zavisi od destinacije i godišnjeg doba, ali i usred leta ume da zahladi noću u planini. Planinarske cipele ili čvrste patike su must-have za svaki teren van gradskog asfalta – noge moraju biti zaštićene i stabilne. Obuća neka bude udobna i razgažena (ne nove cipele na dugo pešačenje, da ne dobijete žuljeve). Ponesite više pari čarapa (nema goreg nego mokre ili prljave čarape bez rezervnih). Odeću prilagodite prognozi: kratke majice za dan, ali i jedan topliji duks ili flis jakna za noć. Sintetička ili vunena odeća je bolja od pamučne za kampovanje – brže se suši i greje čak i kad je vlažna. Obavezno spakujte kabanicu ili laganu kišnu jaknu, jer i usred lepog vremena planinski pljusak može iznenaditi. Kapa ili kačket za zaštitu od sunca, kao i krema za sunčanje su veoma bitni na otvorenom (posebno na višim nadmorskim visinama gde je sunce jače). Za spavanje, neki vole da presvuku čistu garderobu – ponesite jednu duksericu i trenerku samo za spavanje, biće vam udobnije i toplije. Ako kampujete leti pored vode ili mora, ne zaboravite kupaći kostim i peškir (idealno onaj tanki, brzo sušeći).
Ranac: Sve navedeno treba i poneti do lokacije, zato vam treba udoban planinarski ranac dovoljnog kapaciteta. Većina kampera koristi rančeve od ~50-70 litara za višednevno kampovanje. Bitno je da ranac ima čvrst i podesiv bedreni pojas (da teret prenese na kukove) i kaiš preko grudi, jer ćete tako lakše nositi veću težinu. Učvrstite sve trake da ne ljulja dok hodate. U ranac spakujte stvari promišljeno: teže stvari (voda, konzerve) stavite bliže leđima i u sredinu ranca, često potrebne sitnice (poput lampe, prve pomoći, grickalica) držite pri vrhu ili u spoljnjim džepovima. Vodootporna navlaka za ranac je sjajna stvar – mnogi rančevi je imaju ugrađenu, a ako krene kiša zaštitiće vašu opremu od kvašenja.
Dodatna oprema (po želji): Pored osnovnih stvari, postoje gadgeti i sitnice koje mogu unaprediti doživljaj. Na primer, kamperska stolica ili sklopivi sto – za duži boravak udobnije je nego sedeti stalno na tlu. Viseća ležaljka (hamok) je za mene lično jedan od omiljenih dodataka; savršena za dremku između drveća popodne. Sprej protiv insekata obavezno koristim u letnjoj sezoni, naročito u predelima blizu vode – komarci znaju biti naporni. Krema ili sprej protiv krpelja takođe je koristan u šumovitim krajevima. Baterijski ventilator – zvuči smešno, ali u šatoru u avgustu može biti zagušljivo, mali viseći ventilator na baterije znače mnogo. Od elektronskih stvarčica, ponesite punjač za telefon, kablove, rezervnu bateriju… ali trudite se da se ne oslanjate previše na tehnologiju. Poenta kampovanja je uživanje u prirodi, pa rasteretite se od elektronike koliko možete. I na kraju, foto-aparat ili vaš telefon – zabeležite lepe trenutke, slike prirode i vašeg prvog kampa! Biće to uspomene za ceo život.
Checklista: Šta poneti na kampovanje
Sada kada smo prošli svu opremu, hajde da sumiramo u vidu checkliste za kampovanje. Ova lista će vam pomoći da ništa važno ne zaboravite prilikom pakovanja za prvi odlazak. Preporučujem da je koristite kao finalnu proveru:
- Šator (sa šipkama, klinovima i ceradom ako ima posebno)
- Vreća za spavanje (odgovarajuća sezoni)
- Podloga/prostirka za spavanje
- Kamp lampica ili čeona lampa (+ rezervne baterije)
- Plinski gorionik i kartuša (ili pribor za loženje vatre gde je dozvoljeno)
- Posuda za kuvanje (šerpa) i pribor za jelo (tanjiri, čaše, escajg, višenamenski nož)
- Upaljač i šibice (vodootporno zapakovane)
- Voda za piće i kuvanje (npr. 5L kanister)
- Hrana (konzervirana, suva hrana, lagani obroci za pripremu)
- Grickalice (energetske čokoladice, orašasti plodovi – za stazu)
- Termos ili boca za vodu
- Prva pomoć: flasteri, zavoj, antiseptik, lekovi po potrebi
- Lična higijena: toalet papir, sapun, četkica i pasta za zube, vlažne maramice, dezinfekcioni gel
- Lopatica za zakopavanje otpada (ako nema toaleta)
- Sprej protiv komaraca/insekata i krema za sunčanje
- Odeća: majice kratkih rukava, rezervna topla dukserica, jakna (vetrovka/kabanica), pantalone i/ili šorc, donji veš, čarape (više pari)
- Obuća: gojzerice ili čvrste patike + sandale/papuče za oko kampa
- Kapa/šešir za sunce, sunčane naočare
- Peškir (mikrofiber ili tanak, brzo se suši)
- Ranac (dovoljne zapremine za sve stvari)
- Navlaka za ranac (ili vreće za smeće za improvizovanu zaštitu od kiše)
- Mobilni telefon + punjač (i/ili power bank)
- Papirna mapa područja, kompas (pogotovo za divlje kampovanje)
- Lična dokumenta: lična karta/pasoš, zdravstvena knjižica
- Novac u gotovini (za hitne slučajeve ili ako kamp nema kartično plaćanje)
- Ključ od kola (ako idete autom, plus rezervni ključ ostavite kod nekog pouzdanog)
- Foto-aparat ili kamera (opciono, za uspomene)
Pre polaska, još jednom preletite ovu listu. Tip plus: stvari spakujte vodonepropusno koliko je moguće (koristite kese za smeće ili tzv. dry bag za vreću za spavanje, odeću i elektroniku). Kiša može iznenada početi – bolje da vas ne dočeka mokra oprema.
Saveti za kampovanje (lična iskustva i trikovi)
Sada nekoliko generalnih saveta iz ličnog iskustva koji će vaše prvo kampovanje učiniti prijatnijim i bez stresa:
Počnite polako: Prvu kamp avanturu isplanirajte kao kratki vikend izlet, ne kao dvonedeljnu ekspediciju. Cilj je da steknete osećaj za kampovanje i testirate sebe. Kasnije ćete produžiti boravak kako steknете rutinu. Takođe, za prvi put možda je bolje izabrati toplije doba godine i lokaciju koja nije suviše izazovna (npr. kraj auto-kampa ili blizu sela), da ne biste bili preplavljeni izazovima.
Kampujte sa iskusnijima: Ako imate prijatelja koji već kampuje, pridružite im se. Ja sam mnogo naučio od iskusnijeg druga – od trikova kako najbrže složiti šator do toga kako prepoznati promenu vremena po oblacima. Ako nemate takvog pri ruci, razmislite o organizovanim grupnim kampovanjima (planinarska društva često organizuju odlaske u prirodu). U društvu je uvek lakše, a i zabavnije, uz pesmu kraj vatre i zajedničko spremanje večere.
Pratite vremensku prognozu: Ovo ne mogu dovoljno da naglasim – proverite prognozu neposredno pre polaska. Ako najavljuju nepogode, vetrove orkanske jačine ili slično ekstremno vreme, bolje odložite put. Priroda neće pobeći, a vi ćete izbeći potencijalno opasne situacije. Ukoliko vas na kampovanju ipak zatekne jača kiša ili oluja, ostanite mirni u šatoru, osigurajte da je sve što ne treba da pokisne u rancu ili pod ceradom, i sačekajte da prođe. Šator kvalitetno postavljen izdržaće kišu i vetar. Posle oluje, nagrada je često predivna dupla duga ili kristalno čist vazduh.
Organizujte kamp: Kada stignete, odaberite mesto za šator kao što smo već opisali, ali i isplanirajte gde ćete ložiti vatru (ako je ložite), gde ćete ostavljati hranu, gde vršiti nuždu. Postavite neku logičnu „granica“ svog kampa. Ja obično napravim mali skladišni prostor – prostrem ceradu na tlo pored šatora i tu držim ranac, cipele i opremu, da nisu direktno na zemlji. Hranu uveče sklonim malo dalje od šatora (par desetina metara) i podignem visoko u kesama (kad postoji mogućnost većih životinja u okolini). Smeće takođe skupljajte u vreću i držite zatvoreno da ne širi mirise – sve ćete to poneti nazad sa sobom do prve kante. Red u kampu = manje buba, manje životinja i manje gubljenja stvari.
Vatra i kuvanje: Ako ložite vatru, radite to savesno i poštujući propise (negde je zabranjeno paliti vatru otvorenog plamena). Nikad ne ostavljajte vatru bez nadzora i uvek u blizini imajte vodu ili pesak da je možete ugasiti. Za kuvanje, preporučujem jednostavan meni za početnike – recimo roštilj (kobasice, povrće na žaru) ili testenina. Kafa iz kotlića ili čaja na vatri ima poseban šmek u prirodi. Uživajte u tim sitnicama!
Spavanje u šatoru: Prvu noć na terenu, verovatno ćete se buditi na nepoznate zvuke – šum vetra, pucketanje grančica, možda poneka životinjica u blizini. To je normalno, treba vremena da se čovek navikne. Ja sam na prvom kampovanju reagovao na svaki šum, ali već na drugom sam spavao kao beba. Ponesite čepiće za uši ako ste osetljivi na zvukove, mogu pomoći. Obucite se u nešto komotno i toplo za spavanje (ali ne preterujte, telo se samo zagreje u vreći). Ako vam je hladno, pojedite nešto malo pre spavanja – metabolizam će vas zagrejati. Takođe, ne spavajte mokrih čarapa ili odeće, presvucite se suvo jer vlaga hladi.
Poštujte prirodu i druge kampere: Zlatno pravilo kampovanja je da iza sebe ostavite mesto onakvo kakvo ste zatekli, ako ne i čistije. Pokupite sve smeće (uključujući i ono koje su možda prethodni posetioci ostavili – priroda će vam biti zahvalna). U nacionalnim parkovima i kampovima poštujte kućni red: nema glasne buke noću, ne uznemiravajte divlje životinje, ne lomite živu granu za vatru (poberite suve grane sa tla radije). Korišćenje sapuna i deterdženata svedite na minimum ili koristite biorazgradive varijante da ne biste zagađivali vodu i zemlju.
Uživajte i opustite se: Na kraju, svrha kampovanja je da se povežete s prirodom i da se psihički odmorite. Nemojte se previše opterećivati sitnicama koje ne možete da kontrolišete – prihvatite da možda nećete imati sav komfor kao kod kuće i prigrlite tu jednostavnost. Verovali ili ne, u tome je čar: buđenje uz cvrkut ptica, kafa pored šatora dok magla leži nad dolinom, večernji razgovori uz logorsku vatru i milion zvezda nad vama. Kampovanje je sloboda, a dobra priprema učiniće da vam to iskustvo ostane u najlepšem sećanju. Želim vam srećan put i da se zaljubite u kampovanje baš kao što sam i ja – već posle prvog uspešnog izleta poželeti još mnoge avanture!
Lokalni saveti za kampovanje u Srbiji, Hrvatskoj i BiH
Na kraju, nekoliko kratkih saveta specifičnih za kampovanje u ove tri zemlje, jer se uslovi i pravila mogu razlikovati:
Srbija: U Srbiji postoji dosta prelepih mesta za kampovanje, od planine Tare i Zlatara, preko Đerdapa do obala Dunava. Divlje kampovanje je uglavnom legalno ako niste u zaštićenom području i ponašate se odgovorno. Nacionalni parkovi zahtevaju da kampujete na tačno određenim lokacijama uz dozvolu (informišite se kod uprave parka – npr. NP Tara ima zvanične kamp zone). Kada kampujete u Srbiji u prirodi, budite svesni da je podrška (poput Gorske službe spasavanja) dostupna uglavnom na popularnim planinarskim područjima, pa sami brinite o svojoj bezbednosti. Takođe, priključite se online zajednicama (forumima, Facebook grupama) gdje domaći kamperi razmenjuju informacije o dobrim mestima i aktuelnim uslovima.
Hrvatska: Hrvatska je poznata po obali i mnogi požele da kampuju uz more. Imajte na umu da je kampiranje van registrovanih kampova zakonom zabranjeno. To znači da nije dozvoljeno tek tako postaviti šator na plaži ili u šumi – komunalni redari i inspekcije mogu napisati kazne, koje su znatne (od ~200 do čak 1300 evra u težim slučajevima). Stoga, ako kampujete u HR, koristite brojne odlične autokampove duž obale ili u unutrašnjosti. Prednost je što ti kampovi imaju struju, tuševe, pa čak i bazene i restorane u sklopu – kampovanje će vam biti komforno. Za planinska područja (npr. Velebit, Gorski kotar), takođe se preporučuje kamp u sklopu planinarskih domova ili označenih mesta. Osim pravila, obratite pažnju i na opasnost od požara u letnjoj sezoni – u Dalmaciji i Istri leti vlada velika suša pa je paljenje vatre često zabranjeno. U nekim primorskim krajevima duva jak vetar (bura) – u kampu uvek dobro učvrstite šator zbog iznenadnih udara vetra.
Bosna i Hercegovina: BiH obiluje netaknutom prirodom, planinama (Prenj, Bjelašnica, Zelengora itd.), ali i pitomim kamp lokacijama uz reke kao što su Drina, Una, Neretva (popularno rafting kampovi). Pravni okvir za kampovanje je sličan kao u Srbiji – u nacionalnim parkovima (npr. Sutjeska, Kozara) kampovanje je dozvoljeno na označenim mestima ili u kampovima, dok je u divljini generalno tolerisano uz poštovanje prirode. Važno je napomenuti da u BiH još uvek postoje minski sumnjiva područja zbog rata 90-ih. Popularne turističke i planinarske destinacije su očišćene i bezbedne, ali ako zalazite van utabanih staza, prethodno se raspitajte kod lokalnog stanovništva ili planinarskih društava o bezbednosti terena. U planinama BiH možete sresti i pastire sa stadima – uvek se pristojno javite, popričajte, lokalci su ljubazni i često će vam ukazati na najbolja mesta za vodu ili kamp. BiH nema toliko razvijenu infrastrukturu kampova kao Hrvatska, ali poslednjih godina niču uređeni kampovi oko popularnih atrakcija (Una Nacionalni park ima više kampova za rafting, oko Boračkog jezera kod Konjica takođe postoje kamp parcele, itd.). Prednost kampovanja u BiH je što ćete često biti potpuno sami u divljini, uz nevjerojatnu tišinu i nebo posuto zvezdama. Ali to znači i da morate biti samodovoljni – planirajte zalihe i opremu temeljno. Pridržavajte se načela ostavi samo tragove, ponesi samo uspomene i uživaćete u gostoprimstvu bosanske divljine.
Za kraj, nadam se da vam je ovaj vodič pomogao da steknete jasnu sliku kako da se pripremite za kampovanje za početnike. Od srca vam želim da na svom prvom kampovanju doživite samo lepe trenutke – miris jutarnje kafe u prirodi, pogled na zoru iz šatora i ponos kad shvatite da ste uspešno savladali sve korake. Spakujte entuzijazam i dobru volju, priroda vas čeka! Srećan put i dobro kampovanje!
